Tuesday, June 18, 2019

Translation of Poem by BORIS PASTERNAK, "In The Hospital" "В больнице"




Boris Pasternak
(1890-1960)
В больнице

Стояли как перед витриной,
Почти запрудив тротуар.
Носилки втолкнули в машину.
В кабину вскочил санитар.

И скорая помощь, минуя
Панели, подъезды, зевак,
Сумятицу улиц ночную,
Нырнула огнями во мрак.

Милиция, улицы, лица
Мелькали в свету фонаря.
Покачивалась фельдшерица
Со склянкою нашатыря.

Шел дождь, и в приемном покое
Уныло шумел водосток,
Меж тем как строка за строкою
Марали опросный листок.

Его положили у входа.
Все в корпусе было полно.
Разило парами иода,
И с улицы дуло в окно.

Окно обнимало квадратом
Часть сада и неба клочок.
К палатам, полам и халатам
Присматривался новичок.

Как вдруг из расспросов сиделки,
Покачивавшей головой,
Он понял, что из переделки
Едва ли он выйдет живой.

Тогда он взглянул благодарно
В окно, за которым стена
Была точно искрой пожарной
Из города озарена.

Там в зареве рдела застава,
И, в отсвете города, клен
Отвешивал веткой корявой
Больному прощальный поклон.

 "О господи, как совершенны
Дела твои, думал больной,
Постели, и люди, и стены,
Ночь смерти и город ночной.

Я принял снотворного дозу
И плачу, платок теребя.
О боже, волнения слезы
Мешают мне видеть тебя.

Мне сладко при свете неярком,
Чуть падающем на кровать,
Себя и свой жребий подарком
Бесценным твоим сознавать.

Кончаясь в больничной постели,
Я чувствую рук твоих жар.
Ты держишь меня, как изделье,
И прячешь, как перстень, в футляр".

1956



Literal Translation


In the Hospital

They stood as if in front of a show window,
Almost blocking off the pavement.
They shoved the stretcher into the ambulance,
The medic jumped into the front seat.

And passing by sidewalks, courtyards
And gapers, the chaos of the night streets,
The first-aid vehicle dove, headlights-first,
Into the darkness.

Policemen, streets, faces
Flashed by in the light of the streetlamp.
Holding a phial of ammonium chloride,
The nurse’s assistant swayed from side to side.

Rain fell, and in the reception room
The drain dripped water drearily,
While line after scribbled line,
They filled in the entry form.

They put him in a cot by the entrance,
For the wing was totally full.
The place reeked of iodine steam,
And a draught blew through the window from the street.

The window embraced in its square
Part of the garden and a patch of sky.
The new arrival trained his eyes
On the wards, the floors and white coats.

When suddenly from the sick nurse’s questions,
As she shook her head, side to side,
He realized that he was not likely
To come out of this mess alive.

Then, with gratitude, he glanced out
The window, beyond which a wall
Was illumined, as if
By the spark from a fire in the city.

The gates of the city glowed red,
And in the gleam of the city lights
A maple tree’s gnarled branches
Bowed their farewell to the sick man.

“O Lord, how consummate
Are Thy works,” thought the patient;
“The beds and the people and walls,
This night of death and the night city.

“I’ve taken a sleeping draught
And I cry as I clutch at my handerchief.
O God, my distraught tears
Hinder my seeing of Thee.

“By the dim light that falls faintly
On my bed it is sweet for me to know
That I and my destiny
Are Thy precious gift.

“Dying in this hospital cot,
I feel the warmth of Thy hands.
Thou holdest me like a hand-made artifact,
And hide me away like a ring in a jewel case.”



Literary Translation/Adaptation by U.R. Bowie

In the Hospital

They stood almost blocking the pavement and stores,
As if scanning the wares in a show window’s glare;
The stretcher slid though past the ambulance doors,
The medics jumped in; they drove into the square.

And passing by sidewalks, by courtyards and gapers,
Through tumult and chaos of streets in the night,
The rescue squad’s headlights massaged the soft vapors,
Dove into opaqueness devoid of all light.

Policemen and faces, a bleak alleyway
Flashed by all agleam as the vehicle sped;
Clutching an atropine phial and a spray,
The EMT tech scanned the roof overhead.

Rain fell as they bore him to ER reception,
Where a querulous drain dripped and slurred.  
Line after line in his dim apperception,
On forms for admittance the scribbled words blurred.

They gave him a cot by the entryway rooms,
For the wing was jam-packed with the ill.
An iodine reek blew about noxious fumes;
A breeze from the street touched the window and sill.

One smidgen of garden, a portion of sky
Were posed in the window-frame square.
The just-arrived patient trained keen avid eye
On ward floors and white coats and stair.

But the soft reverie of his mind unattended
Was jolted by inquiries the duty nurse made.
Her head-shaking mien and her glum look portended:
A sad end to this mess you’re not apt to evade.

Then he gazed out with gratitude flooding his soul
At the wall that was gleaming beyond window’s frame.
On that wall, as if sparks from bituminous coal,
Did the lights of the city their message declaim.

In sunset’s reflection a far gate glowed red,
The blaze of a maple tree smoldered, and now
A long gnarly branch of that tree tossed its head,
Then sent to the sick man a low farewell bow.

“O Lord (thought the patient), “how perfect thy ways,
Thy people, and walls and the scope of thy breath;
The beds and the parquet, the warmth of thy gaze,
And the black of the city on the night of my death.

“A sleeping-draught dosage I’ve taken for rest,
And I clutch at my handkerchief, weep;
O God, all the tears of emotions distressed
Are blinding my eyes while thy soft face I seek.

“Faint glimmers on walls make the air radiate,
Illumining beds and the ward tossed adrift;
How sweet is the thought that my self and my fate,
All my heartbeats and days are Thy own precious gift.

“As I fade into death in this hospital bed
I can sense Thy warm touch while life lingers;
Like a filigreed ring, with a promise unsaid,
Blessed hands hold me tight in smooth fingers.”



Translator’s Notes

From an Article in Russian by David Aidelman on the Website LiveJournal

In the autumn of 1952 Boris Pasternak was having troubles with his teeth. Dentures were made for him, but they did not fit properly. Returning from a visit to the dentist on October 20, 1952, Pasternak suddenly lost consciousness. His wife phoned for an ambulance, and the emergency crew arrived very quickly. The doctor on the team suspected a heart attack; he administered injections of camphor and Pantopon. Regaining consciousness, Pasternak complained of sharp pains in his chest.

The ambulance rushed him to the Botkin Hospital in Moscow; on the way there he began vomiting blood. The cardiological ward had no room for him, so he was given a bed in the corridor. In accord with normal practice in Soviet hospitals, his wife was not allowed to remain with him, and she returned home. Pasternak later described numerous times what happened next. Instead of feeling anxious and fearful in the face of death, Pasternak experienced a sudden euphoria, paroxysms of happiness. Here is how he describes the experience in a letter to Nina Tabidze:

“When that happened and they took me away [to the hospital], I spent the first five hours lying that evening in the reception area; then I spent the whole night in the corridor of a normal huge and overcrowded Soviet hospital. In the intervals between loss of consciousness and attacks of nausea and vomiting, I was suffused with such feelings of serenity and beatitude!

“I thought that should I die nothing inopportune or irremediable would happen. Zina and Lyonechka [wife and son] have the means to make do for six months or a year, and after that they’ll get their bearings and find some way to cope. They’ll have friends; nobody will offend them. And my end won’t come suddenly, when I’m in the middle of working furiously on some project I haven’t been able to finish. What little I’ve managed to get done in spite of the obstacles time has placed in my way is complete now (translations of Shakespeare, Faust, Baratashvili).

“And nearby everything moved along in such a familiar way, all things grouped themselves together in such distinct outlines, the shadows were laid down in such sharp contrast. Enveloped in darkness and silence, the long corridor with bodies of sleeping patients ended with a window that looked out on the garden, with its ink-black murk of a rainy night and the reflection of lights from the city, the glow of Moscow beyond the crowns of the trees. And that corridor, and the green of the lampshade on the desk of the duty nurse by the window, and the silence, and the shadows of the night nurses, and the nearness of death beyond that window and behind my own back, all of that taken in the aggregate was such a boundless, such a superhuman piece of poetry!

“At the moment that seemed the last in my life more than ever before I wanted to speak with God, to sing praises to what I saw, to capture and imprint it in my memory. ‘Lord,’ I whispered, “I thank Thee for having laid on the coloring of the paints so thickly, for having made life and death such that Thy language is grandeur and music, for having made me an artist, whose creativity is Thy school, for the whole of my life preparing me for this night.’ And I rejoiced and wept with happiness.”












FOR THOSE WHO READ RUSSIAN HERE IS THE WHOLE OF THAT POSTING








Осенью 1952 года Пастернак решил наконец сделать себе новые зубы — у Зинаиды Николаевны был отличный протезист, она уговорила обратиться к нему. Протезы вышли неудачные — он не мог жевать, все время надо было что-то обтачивать, подправлять, он измучился. 20 октября он пришел после очередного визита к врачу и вдруг потерял сознание. Жена обложила его грелками и вызвала «скорую». «Скорая» приехала с быстротой, удивившей домашних,— уже через семь минут врач прибыл и заподозрил инфаркт. Сделали уколы — камфару, пантопон; вскоре Пастернак пришел в себя и пожаловался на сильную боль в груди. Врач предупредил, что, если немедленно не поехать в больницу,— дело может кончиться катастрофой. К удивлению жены, Пастернак тотчас согласился. Его перенесли в машину. По дороге в Боткинскую началась кровавая рвота. Свободных мест в палатах кардиологического отделения не оказалось, его положили в коридоре, жене — по обычаю советских больниц — запретили находиться рядом, ей пришлось вернуться на московскую квартиру.

То, что случилось потом, сам Пастернак описывал несколько раз, почти в одних и тех же выражениях, и случившееся в высшей степени трудно объяснимо. Вместо страха смерти, вместо физической боли или отчаяния от пребывания в больничном коридоре он испытывал восторг, пароксизм счастья. То ли дело было в пантопоне, то ли в той внезапной эйфории, о которой рассказывают иногда тяжелые больные,— мозг, словно пытаясь компенсировать страдание, вдруг вбрасывает в кровь небывалое количество эндорфинов, гормонов блаженства. Так или иначе, в ночь на 21 октября, в коридоре больницы, Пастернак испытывает один из высших творческих взлетов, миг ни с чем не сравнимого счастья, который в письме к Нине Табидзе описывает так:


«Когда это случилось, и меня отвезли, и я пять вечерних часов пролежал сначала в приемном покое, а потом ночь в коридоре обыкновенной громадной и переполненной городской больницы, то в промежутках между потерею сознания и приступами тошноты и рвоты меня охватывало такое спокойствие и блаженство!

Я думал, что в случае моей смерти не произойдет ничего несвоевременного, непоправимого. Зине с Ленечкой на полгода — на год средств хватит, а там они осмотрятся и что-нибудь предпримут. У них будут друзья, никто их не обидит. А конец не застанет меня врасплох, в разгаре работ, над чем-нибудь недоделанным. То немногое, что можно было сделать среди препятствий, которые ставило время, сделано (перевод Шекспира, Фауста, Бараташвили).

А рядом все шло таким знакомым ходом, так выпукло группировались вещи, так резко ложились тени! Длинный верстовой коридор с телами спящих, погруженный во мрак и тишину, кончался окном в сад с чернильной мутью дождливой ночи и отблеском городского зарева, зарева Москвы, за верхушками деревьев. И этот коридор, и зеленый жар лампового абажура на столе у дежурной медсестры у окна, и тишина, и тени нянек, и соседство смерти за окном и за спиной — все это по сосредоточенности своей было таким бездонным, таким сверхчеловеческим стихотворением!

В минуту, которая казалась последнею в жизни, больше, чем когда-либо до нее, хотелось говорить с Богом, славословить видимое, ловить и запечатлевать его. «Господи,— шептал я,— благодарю тебя за то, что ты кладешь краски так густо и сделал жизнь и смерть такими, что твой язык — величественность и музыка, что ты сделал меня художником, что творчество — твоя школа, что всю жизнь ты готовил меня к этой ночи». И я ликовал и плакал от счастья».


Тут особенно узнаваем главный пастернаковский мотив — катастрофы как внезапного счастья; снова подспудный фон жизни — трагедия — выходит на поверхность, отметая и уничтожая все наносное, и остаются только восторг и упоение от соприкосновения с тайной сутью вещей. Впоследствии о той ночи напишет он одно из самых совершенных, пленительно музыкальных своих стихотворений, которое сохранилось в авторском чтении — и даже в этом чтении, записанном на магнитофон, ощутимы благоговение и молитвенный восторг, которые он пережил, думая, что умирает. 



Стояли как перед витриной,
Почти запрудив тротуар.
Носилки втолкнули в машину,
В кабину вскочил санитар.

И скорая помошь, минуя
Панели, подъезды, зевак.
Сумятицу улиц ночную,
Нырнула огнями во мрак.

Милиция, улицы, лица
Мелькали в свету фонаря.
Покачивалась фельдшерица
Со склянкою нашатыря.

Шел дождь, и в приемном покое
Уныло шумел водосток,
Меж тем как строка за строкою
Марали опросный листок.

Его положили у входа.
Все в корпусе было полно.
Разило парами иода,
И с улицы дуло в окно.

Окно обнимало квадратом
Часть сада и неба клочок.
К палатам, полам и халатам
Присматривался новичок.

Как вдруг из расспросов сиделки.
Покачивавшей головой,
Он понял, что из переделки
Едва ли он выйдет живой.

Тогда он взглянул благодарно
В окно, за которым стена
Была точно искрой пожарной
Из города озарена.

Там в зареве рдела застава,
И, в отсвете города, клен
Отвешивал веткой корявой
Больному прощальный поклон.

«О Господи, как совершенны
Дела твои,— думал больной,—
Постели, и люди, и стены.
Ночь смерти и город ночной.

Я принял снотворного дозу
И плачу, платок теребя.
О Боже, волнения слезы
Мешают мне видеть тебя.

Мне сладко при свете неярком,
Чуть падающем на кровать,
Себя и свой жребий подарком
Бесценным твоим сознавать.

Кончаясь в больничной постели,
Я чувствую рук твоих жар.
Ты держишь меня, как изделье,
И прячешь, как перстень, в футляр».



Стихи эти датированы 1956 годом, но замысел их восходит именно к той ночи, когда Пастернак в больничном коридоре мысленно прощался с семьей, жизнью, творчеством — и обращался к Богу со слезами молитвенной благодарности.

Это еще один пастернаковский гимн смерти — вспомним, как приветствовал он свою смерть в «Этом свете», вложив собственный монолог в уста Дудорова. Вспомним и «Август» с его чудом посмертного преображения, с голосом, которого не тронул распад. Такое праздничное и торжественное отношение к смерти — не следствие отвращения к жизни (за которую герой всегда благодарен), но счастье наступившего наконец окончательного освобождения от всего второстепенного. Ничего нет, кроме благодарных слез,— ни страха, ни мольбы о спасении, только бесконечное умиление тем, что мир Божий — величественность и музыка, и величественны и музыкальны в роковые минуты становятся даже коридоры советских больниц, даже мокрые клены с их корявыми лапами. Внезапная милость дерева, сострадание корявой ветки — та высшая эмоциональная точка стихотворения, после которой обращение к Богу не выглядит ни пафосным, ни фальшивым, ни раболепным. Взят единственно верный интимный тон: Боже, прости, что «волнения слезы мешают мне видеть тебя».

Он читал эти стихи с напором изумленной радости. Не всем была под силу покорная и ликующая отдача на милость Творца,— но многих эти стихи Пастернака вытащили из отчаяния; вообще его способность в самые кризисные моменты говорить: «О Господи, как совершенны дела твои!» — прослеживая гармонию замысла и в отчаянии, и в смертельной опасности,— выдает человека, для которого безупречный узор судьбы важнее личного благополучия; а это, думается, уже почти святость.

Эйфория, которую испытывал Пастернак в больнице, была отчасти физиологической природы — только вызвана она была, скорее всего, не медикаментами, а телесным, еще подсознательным ощущением того, что и на этот раз обошлось. Ведь и осенью сорок первого он спрашивал жену и себя: «Но отчего нет страха в душе моей?» Интуиция его была развита до такой степени, что он почти мистическим образом предчувствовал спасение — и не ошибся; в пятьдесят втором его посетило то же счастье — восторг чудесного избавления.

Жена, придя наутро, нашла его почти здоровым внешне — громко и радостно приветствующим ее, вполне сознающим свое положение и ни на что не жалующимся. Он настаивал, чтобы его не переносили из коридора, требовал, чтобы не было никаких привилегий. Мимо пронесли двух мертвецов. Жена знала его впечатлительность и боялась, что ему будет тяжело видеть подобное; она хлопотала в Союзе писателей о переводе в кремлевскую больницу, но врач сказал, что тряска при переезде опасна. Полтора месяца Пастернак пролежал в Боткинской больнице, а на время окончательного выздоровления переехал в седьмое отделение кремлевской.

Здесь навестил его сын, запомнивший одно из мистических совпадений, которых в пастернаковской биографии по-прежнему много: он лежал в двухместной палате, с соседом — крупным партийным чиновником. Сосед, томимый скукой и страхом, все время включал радио, Пастернака это мучило, но он терпел, зная, что чиновник обречен. Его мучили боли в спине, врачи успокаивали, говорили про радикулит, но Пастернак — вероятно, из разговоров с теми же врачами — знал, что у соседа рак легкого и дни его сочтены. Когда у него самого начались такие же боли в апреле шестидесятого, он тут же сам поставил себе диагноз и не верил ни в какие разговоры об отложении солей. Много говорить во время посещений ему было нельзя — он попросил сына подробно рассказать о себе, но, как показалось тому, его «огорченья и трепыханья» он оставлял без внимания, будучи слишком поглощен переживанием нового внутреннего опыта.

d


                                 Time Magazine Cover, December 15, 1958


Boris Pasternak declaims "В больнице"
https://www.youtube.com/watch?v=qrF_7nsVR_M


Pavel Besedin declaims 

https://www.youtube.com/watch?v=JX1KuosB2FQ


No comments:

Post a Comment